Ustaški zločini 1941.godine

21. 4. 1941 - U Zagrebu poglavnik NDH Ante Pavelić održao govor u kome je pozvao ustaše na uništenje Srba, Jevreja i Cigana.

26. 4. 1941 - U srezu Grubišno Polje ustaše uhapsile oko 600 ljudi, među kojima i većinu članova KPJ u tome srezu.

28. 4. 1941 - Na sajmištu u Gudovcu (kod Bjelovara) ustaše pobile 300 srpskih žena, dece i staraca.

30. 4. 1941 - Poglavnik NDH Ante Pavelić izdao zakonsku odredbu o rasnoj pripadnosti, koja je poslužila kao osnov za progone Srba, Jevreja i Cigana u ustaškoj državi.

30. 4. 1941 - U Travniku ustaše uhapsile 7 komunista, među kojima svih 5 članova MK KPJ za Travnik, i odveli ih u logor Kerestinec (kod Zagreba), gde su streljani, sem dvojice koji su uspeli pobeći. Zbog toga su pripreme za ustanak u tom kraju znatno usporene.

Maj. 1941 - PK KPJ za BiH uputio proglas narodu obaveštavajući ga o prvim zločinima ustaša, o teroru okupatora i njegovim manevrima da produbljivanjem, decenijama raspirivane, mržnje među narodima Bosne i Hercegovine održi svoju vlast. PK je pozvao Srbe, Hrvate, muslimane i Jevreje Bosne i Hercegovine da zbiju svoje redove, učvrste bratstvo i jedinstvo, u borbi protiv okupatora kojom rukovodi KPJ.

Maj. 1941 - Na tajnom sastanku ustaša u Glini, kome je prisustvovao i ministar pravosuđa, odlučeno da otpočne likvidiranje Srba na teritoriji NDH.

6. 5. 1941 - U s. Blagaju (u Kordunu) ustaše izvršile masovni pokolj Srba. U s. Veljunu (kod Slunja) i okolnim selima pobile su 520 ljudi, među kojima i sekretara SK KPH za Slunj Nikolu Kukića, narodnog heroja.

13. 5. 1941 - Ministar unutrašnjih poslova NDH Andrija Artuković propisao -provedbenu naredbu o ustrojstvu i poslovanju ravnateljstva za javni red i sigurnost-. To -ravnateljstvo- je, kao odeljenje Ministarstva unutrašnjih poslova, predstavljalo -udarnu pesnicu- Artukovića i ustaške vlasti u zločinačkoj politici istrebljivanja Srba, Jevreja, Cigana i hrvatskih rodoljuba u NDH.

17. 5. 1941 - U Vatikanu se sastali Ante Pavelić i papa Pije XII. Na sastanku je papa podržao akciju masovnog prekrštavania Srba u Hrvatskoj.

2. 6. 1941 - U okolini Ljubinja ustaše otpočele masovan pokolj. Za deset dana, u četiri sela, oni su uhvatili 143 seljaka i bacili ih u jamu u s. Kapavici.

2. 6. 1941 - U s. Udrežnju (kod Nevesinja) ustaše pobile 28 Srba, mahom staraca i žena.

4. 6. 1941 - U nemačkom poslanstva u Zagrebu održana konferencija predstavnika NDH i Nemačke, na kojoj je rešeno da se iz NDH iseli u Srbiju oko 200.000 Srba, a isto toliko i Slovenaca iz Slovenije u Hrvatsku.

5. 6. 1941 - Ustaše pobile oko 180 seljaka iz s. Korita (kod Gacka) i bacile ih u Golubiju jamu, više samoga sela, a selo opljačkale.

22. 6. 1941 - U Mostaru održano oblasno savetovanje SKOJ-a za Hercegovinu kome su prisustvovali rukovodioci SKOJ-a iz svih krajeva Hercegovine. Pored priprema za dizanje ustanka, naročito se raspravljalo o sprečavanju ustaških pokolja.

23. 6. 1941 - Iz Gacka oko 200 ustaša prodrlo u sela Stepen. Pržine, Šukoviće i Pusto Polje. Zbog gubitaka u borbi sa ustanicima na Zbornoj gomili, ustaše su pri povratku pobile oko 80 ljudi, žena i dece i spalile prva tri sela.

23. 6. 1941 - Na njivama Popovog polja (kod Ljubinja) ustaše pohvatale 164 čoveka i naveče ih bacile u jamu na Ržanom dolu (kod s. Koteza, na putu Ljubinje-Trebinje).

24. 6. 1941 - Ustaše prikupile Srbe i Jevreje iz Bihaća (preko 1.000 ljudi, žena i dece) i iselile ih u Kulen-Vakuf.

25. 6. 1941 - Kod Opuzena (blizu Metkovića) ustaše streljale deo pohapšenih Srba iz sreza Stolac, njih oko 280, među njima i dr Ivu Bosnića-Kovačića, Hrvata iz Metkovića, koji se suprotstavio vršenju zločina.

25. 6. 1941 - U nekoliko sela Dabarskog polja (srez Stolac) ustaše otpočele dvodnevni pokolj srpskog stanovništva, u kome su ubile oko 260 ljudi, žena i dece.

28. 6. 1941 - U s. Srbu (kod Gračaca) ustaše izvršile prvi masovni pokolj srpskog stanovništva u Lici.

29. 6. 1941 - Ustaše upale u s. Prisoje (kod Sinja) i pohvatale 94 lica, odvele ih u planinu Grabovicu i tamo ih pobile i bacile u jamu Golubinku.

30. 6. 1941 - Mostarski biskup fra Alojzije Mišić uputio poslanicu u kojoj je osudio pokolje, pljačku i druga nasilja ustaša u Hercegovini.

Juli. 1941 - Oblasni komitet KPJ za Hercegovinu izdao proglas narodu u kome se, između ostalog, kaže da su nov talas ustaških pokolja u Hercegovini i pojačani teror u vezi sa napadom Nemačke na SSSR digli čitave krajeve u istočnoj Hercegovini na odbranu golih života. U tom narodnom otporu, koji organizuje KPJ, Oblasni komitet vidi perspektivu brzog zaustavljanja pokolja, te poziva muslimane i Hrvate da se pridruže Srbima u borbi protiv okupatora i ustaša.

1. 7. 1941 - Ustaše zapalile s. Suvaju (kod Gračaca) i ubile 300 ljudi, žena i dece.

23. 7. 1941 - U s. Grabovcu (kod Petrinje) ustanici porušili ž. st. i ubili 12 ustaša. U toku 24. i 25. jula ustaše su, za odmazdu, pobile preko 1.200 ljudi iz s. Grabovca i okolnih sela.

27. 7. 1941 - U Primišlju i okolini ustaše iznenada pohvatale oko 80 ljudi, pa ih u Slunju na zverski način pobile.

28. 7. 1941 - U srpskim selima kod Duvna ustaše otpočele dvodnevni pokolj u kome su pobile 248 ljudi, žena i dece.

28. 7. 1941 - U Livnu ustaše uhapsile oko 160 Srba i desetak Hrvata komunista.

29. 7. 1941 - Bacanjem 160 Srba u Prološku jamu ustaše otpočele masovni pokolj u srezu Livno. Za oko mesec dana u ovu i druge jame (kod sela Rujana, Čelebića i Gradine) bačeno je preko 1.000 Srba, uglavnom iz sreza Livno.

29. 7. 1941 - U Gračacu ustaše izvršile masovne pokolje srpskog življa iz Gračaca i okoline. Za dva dana su pobile 500 Srba, mahom žena i dece.

30. 7. 1941 - U Bos. Krupi ustaše pobile nekoliko stotina Srba, kao i izvestan broj Hrvata i muslimana koji su se suprotstavili pokolju.

Avgust. 1941 - U selima oko V. Kladuše ustaše ubile oko 1500 Srba (ljudi, žena i dece), kao i nekoliko muslimana i Hrvata koji su se suprotstavili pokolju.

Avgust. 1941 - U selima opštine Bosanska Bojna (kod Cazina) ustaše pobile oko 1.700 Srba (ljudi, žena i dece).

Avgust. 1941 - Kod s. Karadorđeva (na putu Bihać-Slunj) ustaše pobile oko 1000 Srba.

1. 8. 1941 - Na Ovojcima (kod Širokog Brijega), posle zverskog mučenja u zatvoru u Mostaru, ustaše streljale sekretara MK KPJ za Mostar i člana Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu Jusufa Cevra, narodnog heroja.

2. 8. 1941 - U San. Mostu (u žitnom magacinu i na polju -šušnjar-) četa Zagrebačkog ustaškog bataljona streljala oko 800 talaca. Pokolj je nastavljen i idućih dana, tako da je u tom srezu ubijeno oko 3.000 Srba (ljudi, žena i dece).

2. 8. 1941 - U Glamoču i u desetak okolnih sela ustaše streljale i poklale oko 700 ljudi.

3. 8. 1941 - U Prijedoru i okolini ustaška Kvaternikova garda i Leteća žandarmerijska četa pobile oko 700 ljudi, žena i dece, a idućih dana u selima Omarskoj i Piskavci još nekoliko stotina.

4. 8. 1941 - Ustaše opkolile srpsko selo Pribilovce (kod Čapljine) i, ne našavši odrasle muškarce, sakupile sve žene i decu, njih 414. Posle dva dana bacile ih u jamu u s. Šurmancima. Idućih deset dana uhvatile i ubile još 168 stanovnika tog sela.

4. 8. 1941 - U s. Opličićima ustaše uhapsile 102 odrasla Srbina i, posle mučenja u Čapljini, naveče ih bacile u jamu na Bivoljem brdu. Idućih dana u istu jamu je bačeno još 106 ljudi iz s. Klepača i 38 ljudi iz s. Tasovčića.

5. 8. 1941 - Posle napada ustanika na ustašku posadu u s. Divoselu (kod Gospića), dva ustaška bataljona iz Gospića i Karlobaga napali na pl. Velebitu zbeg naroda iz s. Divosela i s. Čitluka i pobili oko 560 lica (većinom žena i dece).

6. 8. 1941 - Ustaše pozvale srpsko stanovništvo iz opštine Kosinj (kod Perušića) na prekrštavanje, zatim 347 Srba, povezanih žicom, odvele u zaselak Kosu i tu ih na zverski način poubijale a njihove leševe spalile u jednoj kući.

6. 8. 1941 - U ustaškom logoru Kruščici (kod Travnika) ustaše pobile 24 zatvorenika koji su se bili pobunili i ubili komandanta logora.

9. 8. 1941 - Kod s. Rakovice (na putu Sarajevo-Kiseljak) delovi 1 (Semizovačke) partizanske čete sarajevske oblasti napali kamion u kome su bile ustaše te 6 ustaša ubili i trojicu ranili. Sutrad, za odmazdu, ustaše iz Sarajeva i Travnika pohvatale 80 Srba iz 7 okolnih sela i pobile ih, a zatim spalile.

11. 8. 1941 - U selima sreza Brčkog ustaše i žandarmi uhapsili 317 talaca.

11. 8. 1941 - Grupa od 50 ustaša iz Stoca pobila i opljačkala sve stanovnike s. Čavaša kod Ljubinja ukupno 116 ljudi, žena i dece.

22. 8. 1941 - Napadajući od s. Zirovca (kod Dvora na Uni), Bužima i Otoke (kod Bos. Krupe) ustaše, domobrani i žandarmi izvršili pokolj oko 700 seljaka - Srba u selima Stabandži, Zborištu, N. Selu, Ivanjskoj i Glodini.

28. 8. 1941 - U s. Smiljanu (kod Gospića) ustaše pobile i bacile u jamu 30 Srba.

Septembar. 1941 - Dva ustaška, dva domobranska i jedan nemački bataljon, uz podršku avijacije, prodorom iz Ključa i doline Vrbasa počeli šestodnevni konvergentan napad u cilju ugušenja ustanka u Janju i Pljevi. Neprijatelj je razbio neke ustaničke jedinice, ovladao Mrkonjić-Gradom, Jezerom, Šipovom, Mliništima i komunikacijama, izvršio masovne zločine [Tom prilikom je 1. bataljon 738. puka nemačke 718. pešadijske divizije spalio u selima Janja sve kuće i pobio 1195 ljudi, žena i dece, a jedna ustaška četa samo kod crkve u s. Jezeru ubila 165 ljudi.], ali je i sam pretrpeo gubitke.

Septembar. 1941 - Grupa uglednijih mostarskih muslimana uputila muslimanima Bosne i Hercegovine rezoluciju sa protestom protiv ustaških zločina i nasilja nad srpskim stanovništvom, ubistava pojedinih muslimana, verske netolerancije itd.

Septembar. 1941 - U Tuzli održana šira konferencija uglednih muslimana iz sreza, na kojoj su osuđeni ustaški pokolji srpskog naroda. Usvojenom rezolucijom konferencija se ogradila od ustaških metoda, zahtevajući versku toleranciju i sigurnost života, časti i imovine za sve građane, bez razlike na veru. Konferencija, međutim, nije izrazila spremnost za oružanu borbu protiv okupatora i ustaša.

13. 9. 1941 - Iz sela Stijene, Miostraha i Pištalina (kod Cazina) ustaše ubile preko 200 lica (uglavnom žene i decu).

16. 9. 1941 - U Jajcu i okolnim selima ustaška 16. četa pohapsila oko 200 Srba. Pošto je nemački komandant izdvojio službenike potrebne za rad fabrike karbida, ustaše su ostalih 158 Srba pobile kod mosta na Vrbasu u s. Podmilačju.

19. 9. 1941 - U dvodnevnoj akciji čišćenja ustaše popalile sela Bunaru, Jasenovac, D. Polje i Glavice (srez Ključ) i ubile 189 Srba (ljude, žene i decu).

22. 9. 1941 - Na području žand. st. Tržačka Raštela (kod Cazina) oko 200 ustaša i 100 domobrana iz 11. pešadijskog puka pobili oko 460 Srba.

23. 9. 1941 - U Prijedoru održana šira konferencija -uglednih- muslimana, na kojoj su -u ime 24.000 muslimana sreza- osuđeni ustaški pokolji srpskog naroda i naoružavanje ološa. Usvojenom rezolucijom [Te rezolucije, kojih je bilo nekoliko desetina iz svih bosansko-hercegovačkih gradova, pored toga što su delom donete na inicijativu partijskih organizacija i bile odraz previranja u razočaranim muslimanskim masama, bile su istovremeno i pokušaj muslimanske buržoazije da u tim masama zadrži svoj uticaj i da se ogradi od ustaških zločina solidarišući se sa njihovom osudom.] konferencija se ogradila od metoda koje su ustaše sprovodile, tražeći njihovu smenu itd.

15. 10. 1941 - U Sarajevu i drugim mestima Bosne po nalogu nemačkog okupatora, policija i ustaše pohapsile sve preostale Jevreje (uključujući i one koji su već bili prešli na katoličku veru) i otpočele njihovo prebacivanje u logore u Nemačku.

21. 11. 1941 - Ministarstvo domobranstva ustaške NDH izdalo naređenje da se pri čišćenju terena ubije svako naoružano lice koje ne pripada oružanim formacijama NDH ili okupatora i da se sela iz kojih se puca na vojsku zapale a žene i deca oteraju u logor.

22. 11. 1941 - Banjalučki muslimani svojom rezolucijom osudili ustaške zločine nad Srbima i Jevrejima i gaženje najelementarnijih prava čoveka, pridruživši se zahtevima iz ranijih rezolucija o ličnoj sigurnosti svih građana i verskoj toleranciji. Osuđujući činjenicu da je u pokolje uvučen i deo muslimanskog ološa, oni iznose primere gde su ustaše pri vršenju masovnih pokolja nosile fesove, kako bi izazvale pokolj između muslimanskog i srpskog življa.

26. 11. 1941 - Kod s. Jablanice (blizu Bos. Gradiške) ustaše naterale u reku i pobile oko 170 seljaka pohvatanih u napadu na pl. Kozaru, a oko 200 dečaka i devojčica odvele u Dubicu.

Decembar. 1941 - U s. Komogovinu (kod Kostajnice) upale ustaško-domobranske snage: zapalile selo i na zverski način pobile 118 ljudi, među kojima veći broj žena i dece.

Decembar. 1944 - U s. Čučerju (blizu Zagreba) ustaše obesile 20 simpatizera NOP-a. Tom vešanju je prisustvovao poglavnik NDH Ante Pavelić.