Duško Vujošević: Raspad Jugoslavije smatram najvećom tragedijom u svom životu

Portal “Novosti” obavio je razgovor sa Duškom Vujoševićem - jednim od naših najboljih košarkaških trenera, o bivšoj SFRJ I kakvu ju je on vidio, ali i kako je se sjeća. Objavljeni razgovor Espona integralno prenosi.


Kad upoređujem kakve su državice sada prema onome šta je Jugoslavija bila, zaigram se virtualne istorije i zamišljam kakva bi bila da se nije raspala građanskim ratom, nego da je ušla u EU.

Raspad Jugoslavije i sve ono šta se desilo u građanskom ratu smatram najvećom tragedijom u svom životu. Jugoslavija nam je, u odnosu na tadašnju situaciju, obezbeđivala komforan život jer se brinula o narodu koji je tu živeo. Bilo je besplatno obrazovanje, besplatno zdravstvo, penzije su bile relativno velike i sigurne, a imala je i jako socijalno osiguranje. Ko je imao talenta i bio posvećen školi, mogao je da dođe iz zadnjeg sela i postane doktor nauka. Možda smo čak malo živeli po onoj oholosti varvara, jer je mojim drugarima i meni bilo dobro. Išlo se prema socijalnoj pravdi temeljenoj na bratstvu i jedinstvu, sa jasnom antifašističkom notom. Davala je neki, kako bi rekao, maksimalni minimum za veliki svet i to u svakom smislu – od sporta, kulture i umetnosti do tržišta, ekonomije i nauke. Zastava je, na primer, proizvodila automobile, ali dosta delova pravila je Jugoplastika. Raspadom Jugoslavije raspao se dobro umreženi sistem privrede i samim tim se došlo do teške ekonomske situacije.


Kad upoređujem kakve su državice sada prema onome šta je Jugoslavija bila, zaigram se virtualne istorije i zamišljam kakva bi bila da se nije raspala građanskim ratom, nego da se usavršavala i ušla u Evropsku uniju sa Antom Markovićem. Kakav bi to bio standard i život? Neuporediv sa onim šta mi danas živimo, ako to više može da se nazove životom. Naravno, imala je i slabe strane. Bilo je grešaka nakon Drugog svetskog rata kad su dobrostojeći ljudi proterivani iz svojih kuća, mada nisu bili izdajice. Ili epizoda onog stepena brutalnosti koji je bio na Golom otoku. Ali i te negativnosti su se popravljale, mada je trebalo još 1974. krenuti prema socijal-liberalnoj opciji i višestranačkom sistemu, pa čak i konfederaciji koja bi sasvim sigurno bila bolja od onoga šta se kasnije izdogađalo. Sudelovao sam na Novosadskom sajmu na tribini o sto godina Jugoslavije koja se zvala ‘Pravili su je najbolji, a rušili najgori’. Setite se samo obitelji Ribar i njihove žrtve.

I košarka je pravila velike uspehe. Padom istočnog bloka došlo je do promena. Nije više bilo one zabrane da se do 28 godine ne ide vani. U ono vreme sa svim tim pravilima i sa tom teritorijom imali smo najbolju ligu i najkvalitetniju košarku. Jako mi je žao šta se Jugoslavija raspala pre nego šta se pojavio američki "Dream Team" na Olimpijadi, tako da nismo imali reprezentaciju sa najvećim imenima koja bi mogla da se suprostavi, igra jednu ozbiljnu utakmicu i da ne bude autsajder, nego ravnopravni takmac. Baš mi je žao šta se ta utakmica nije odigrala.




http://espona.me/